Običaji i verovanja za Badnji dan: Badnjak se seče samo u tišini!

Ovo drvo simboliše drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio…

Božić i slava su najpoznatiji i najpopularniji praznici u našem narodnom kalendaru. Nasleđeni su iz starinske religije, a tokom vremena su dobili sankciju crkve i hristijanizovali se, uključivši u sebe različite hrišćanske simbole, koji su nekada služili kao različiti rituali. Jedan od takvih je i seča Badnjaka, običaj po kojem se dan pre Božića i naziva Badnjim danom.

 

Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću, da bi ga domaćin u svoj dom uneo tek uveče, zajedno sa slamom i pečenicom. Dok ga unosi, cestita ukucanima Badnje vece.  Obicaju kazu da kada se badnjak unese, u kucu vise ne treba primati goste a ni vi ne biste trebalo izlaziti iz kuce bez preke potrebe.

 

Ovo drvo simboliše drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Međutim, kako praznici predstavljaju narušavanje prirodnog toka vremena, badnjak istovremeno nagoveštava i drvo krsta Hristovog.

Običaj je da se po Badnjak ide rano, pre izlaska sunca, kada domaćin sa sinovima ili unucima odlaži u šumu. Bira se obično mlado, pravo i zdravo stablo cerovog ili hrastovog drveta, koje treba da bude toliko da ga domaćin na ramenu može doneti kući.

 

Pohod u seču Badnjaka treba obaviti u tišini, izvan vidokruga komšija, prolaznika i poznanika, koji bi mogli da donesu lošu sreću. Kada se odabere odgovarajuće drvo, treba se okrenuti ka istoku, prekrstiti se tri puta, pomenuvši Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik.

 

…nastavak na sledećoj strani…