Drvo se takođe seče na poseban način. Kako nalaže narodno verovanje, potrebno je zaseći ga sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Badnjak se seče sa tri snažna udarca, a ono što sekira ne poseče, dovršava se lomljenjem i uvrtanjem, odnosno sukanjem, kako se to u pojedinim delovima Srbije naziva. Poželjno je da svaki Badnjak ima jedan takav deo, koji se često naziva bradom. Prilikom seče se vodi računa da Badnjak padne direktno na zemlju, jer je loš znak da se zaustavi na nekome drvetu.

U nekim delovima naše zemlje, običaj je da se ostavi nešto, na mestu na kojem je nekad stajalo stablo. Tako se, u Šumadiji, na panj ostavlja polovina pogače, dok se druga polovina pojede pri povratku kući, dok se u nekim delovima istočne Srbije i Kosova, oko badnjaka obavija muška košulja.

Nakon seče Badnjaka, prekida se tišina i odlazi se kući uz prazničnu pesmu.

U božićnim pesmama se Božić pojavljuje kao junak na konju koji radosno stiže i glavni je gost na bogatoj porodičnoj večeri.

Vatra koja se pojavljuje spaljivanjem badnjaka bi trebalo da nam pomogne i donese plodnost, a običaj je da se vatra ne raspiruje duvanjem. U pojedinim mestima, deo pepela koji je nastao od badnjaka se čuva da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje.

Zašto treba da sačuvate pepeo od badnjaka: Božji lek koji valja imati u kući!